Jedno od prvih pitanja nakon ultrazvučnog pregleda često je: „Kolika je beba?“
U prvim nedeljama odgovor se meri milimetrima. Nekoliko meseci kasnije govori se o centimetrima i stotinama grama, a pred porođaj o kilogramima.
Za približno devet meseci buduća beba prolazi put od mikroskopskih ćelija do novorođenčeta prosečno dugog oko pola metra. Ipak, rast bebe nije jednostavan proces u kojem se svake nedelje dodaje isti broj centimetara i grama.
U pojedinim periodima prioritet je formiranje organa, u drugim rast tela, razvoj mozga ili stvaranje masnog tkiva. Zbog toga se tokom trudnoće menjaju i proporcije i izgled bebe, a ne samo brojke na ultrazvučnom nalazu.
Zašto se trudnoća računa pre nego što beba uopšte postoji?
Pre nego što počnemo sa veličinom bebe, važno je razumeti način računanja trudnoće.
Gestacijska starost se standardno računa od prvog dana poslednje menstruacije, a ne od dana oplodnje.
Zbog toga u prvoj i delu druge nedelje trudnoće do oplodnje najčešće još nije ni došlo.
Kod prosečnog ciklusa ovulacija i oplodnja događaju se približno dve nedelje nakon početka poslednje menstruacije, mada se tačan trenutak razlikuje među ženama.
Zato „šesta nedelja trudnoće“ najčešće znači da je od oplodnje prošlo približno četiri nedelje.
Na početku se beba meri u milimetrima
Tokom ranog ultrazvučnog pregleda lekar ne meri fetus na način na koji bismo merili novorođenče.
Jedna od najvažnijih mera u prvom trimestru jeste CRL – crown-rump length, odnosno dužina od temena do trtice.
Noge se ne uključuju u ovu meru.
CRL je naročito koristan u ranom periodu trudnoće jer omogućava procenu gestacijske starosti i proveru da li razvoj približno odgovara očekivanom periodu trudnoće.
U početku govorimo o veoma malim razlikama.
Nekoliko milimetara tada predstavlja značajan deo ukupne veličine embriona.
6. nedelja: Nekoliko milimetara, a razvoj je već intenzivan
Oko šeste nedelje embrion je još veoma mali.
Ipak, njegova veličina ne govori ništa o složenosti procesa koji se odvijaju.
Razvijaju se mozak i nervni sistem, srce prolazi kroz intenzivne promene, a počinju da se pojavljuju strukture iz kojih će nastati ekstremiteti.
Na ultrazvuku u ovom periodu lekar procenjuje mnogo više od same veličine.
U zavisnosti od tačnog trajanja trudnoće i drugih okolnosti, mogu se pratiti gestacijska vreća, žumančana kesa, embrion i srčana aktivnost.
8. nedelja: Telo dobija jasnije obrise
Za samo dve nedelje razlika može biti ogromna.
Embrion postaje duži, glava je veoma velika u odnosu na ostatak tela, a počinju jasnije da se razlikuju buduće ruke i noge.
Takve proporcije bi kod odraslog čoveka izgledale neobično, ali su potpuno normalne.
Razlog je intenzivan razvoj mozga.
Tokom fetalnog razvoja proporcije će se neprestano menjati.
10. nedelja: Sve prepoznatljiviji ljudski oblik
Oko deset nedelja trudnoće osnovni oblik tela postaje mnogo jasniji.
Glava je i dalje dominantna, ali postoje ruke, noge i sve izraženije crte lica.
Prsti se postepeno razdvajaju, a fetus pravi male pokrete koje trudnica još ne oseća.
Uprkos tome što je još veoma mali, veliki deo osnovnog „plana“ ljudskog tela već postoji.
Naredni meseci doneće ogroman rast i sazrevanje.
12. nedelja: Kraj prvog trimestra se približava
Oko kraja prvog trimestra fetus je već dugačak nekoliko centimetara.
Razlika u odnosu na samo nekoliko nedelja ranije je ogromna.
Lice dobija sve jasnije karakteristike, ekstremiteti su razvijeniji, a telo se postepeno izdužuje.
Glava je još uvek nesrazmerno velika.
Upravo u ovom periodu mnoge trudnice prvi put na ultrazvučnom ekranu vide oblik koji im nedvosmisleno izgleda kao mala beba.
Posle prvog trimestra način merenja se menja
Kako fetus raste, više nije praktično koristiti samo jednu meru od glave do trtice.
Lekar zato počinje da koristi fetalnu biometriju.
To znači da se ultrazvukom mere određeni delovi tela i na osnovu više parametara procenjuju rast i približna težina.
Među najčešće korišćenim parametrima su:
BPD – biparijetalni prečnik, jedna od mera glave;
HC – obim glave;
AC – obim abdomena;
FL – dužina butne kosti.
Ove mere zajedno daju mnogo korisniju sliku nego pokušaj da se fetus jednostavno izmeri „od glave do pete“.
16. nedelja: Telo sustiže glavu
Tokom drugog trimestra proporcije počinju da se menjaju.
Noge se produžavaju, telo raste, vrat postaje izraženiji, a glava više ne dominira u istoj meri kao tokom prvih nedelja.
Kosti nastavljaju da očvršćavaju, dok se mišići razvijaju.
Fetus je već veoma aktivan.
Ako trudnica još ne oseća njegove pokrete, to ne znači da se beba ne kreće.
20. nedelja: Otprilike polovina trudnoće
Dvadeseta nedelja za mnoge roditelje predstavlja jednu od velikih prekretnica.
Trudnoća je približno na polovini, pokreti bebe često počinju da se osećaju, a detaljan ultrazvučni pregled omogućava procenu anatomije velikog broja struktura.
U ovom periodu beba više nije ona sićušna struktura sa početka trudnoće.
Telo je značajno izduženo, ruke i noge su dobro razvijene, a na koži počinju da se pojavljuju karakteristične zaštitne strukture.
Ali fetus još nema izgled „buckaste“ novorođene bebe.
Potkožnog masnog tkiva još nema mnogo, pa je telo relativno tanko.
Zašto različite aplikacije daju različitu dužinu bebe?
Trudnica može otvoriti dve aplikacije i za istu nedelju pronaći dve različite dužine.
To ne mora značiti da je jedna aplikacija pogrešna.
Jedan od razloga je način merenja.
U ranom periodu često se navodi CRL – dužina od temena do trtice.
Kasnije se u popularnim vodičima češće navodi procenjena dužina od glave do pete.
Ako se te dve vrednosti pomešaju, razlika može izgledati ogromno.
Zato brojku u aplikaciji ne treba direktno porediti sa svakom merom koja se nalazi na ultrazvučnom nalazu.
24. nedelja: Beba raste, ali sazrevanje je važnije od centimetara
Oko ovog perioda fetus je već znatno veći, ali medicinski najvažnija priča nije samo njegova dužina.
Pluća i mozak intenzivno se razvijaju.
Koža je još tanka, a količina masnog tkiva mala.
Kod izrazito prevremenog porođaja približno u ovom periodu mogućnost preživljavanja već postoji u savremenim neonatalnim centrima, ali je rizik od smrti i ozbiljnih komplikacija i dalje veoma visok.
Svaka dodatna nedelja u materici može predstavljati značajnu razvojnu prednost.
Treći trimestar: Počinje veliko dobijanje na težini
Tokom poslednjeg dela trudnoće beba će značajno povećati telesnu masu.
Ne raste samo skelet.
Povećavaju se mišićna masa i količina potkožnog masnog tkiva, organi sazrevaju, a mozak nastavlja veoma intenzivan razvoj.
Zbog stvaranja masnog tkiva izgled fetusa postepeno se menja.
Koža postaje manje naborana, obrazi puniji, a telo sve više podseća na novorođenče.
28. nedelja: Ulazak u poslednju trećinu
Oko početka trećeg trimestra fetus već može biti težak približno oko jednog kilograma, uz značajne individualne razlike.
Ali procenjena težina na ultrazvuku nije rezultat direktnog merenja na vagi.
To je matematička procena.
Softver ultrazvučnog aparata koristi određene fetalne mere, poput obima glave, obima abdomena i dužine femura, i iz njih izračunava EFW – estimated fetal weight, odnosno procenjenu fetalnu težinu.
Zato rezultat treba upravo tako i čitati: procena, a ne apsolutno tačna težina.
32. nedelja: Kilogrami počinju brzo da se povećavaju
Tokom narednih nedelja beba intenzivno dobija na težini.
Stvara sve više masnog tkiva koje će nakon rođenja imati važnu ulogu u održavanju telesne temperature i energetskim rezervama.
Prostor u materici postaje sve ograničeniji.
To ne znači da pokreti treba da nestanu.
Njihov karakter može da se promeni – manje velikih okretanja, a više istezanja, gurkanja i snažnih pokreta ekstremiteta.
36. nedelja: Izgledom sve bliža novorođenčetu
Beba je sada mnogo punija nego nekoliko meseci ranije.
Masno tkivo se povećalo, koža je manje naborana, a telo ima proporcije sve sličnije onima koje će imati nakon rođenja.
Mnoge bebe su do ovog perioda zauzele položaj glavom nadole, mada to nije slučaj u svakoj trudnoći.
Rast se nastavlja.
Posebno je važno sazrevanje mozga i pluća, zbog čega poslednje nedelje trudnoće imaju razvojni značaj čak i kada beba spolja izgleda potpuno formirano.
Koliko će beba imati kilograma na rođenju?
To niko tokom trudnoće ne može da predvidi sa potpunom preciznošću.
Na težinu pri rođenju utiču brojni faktori:
genetika, trajanje trudnoće, funkcija posteljice, zdravstveno stanje majke, određena stanja u trudnoći i individualni obrazac rasta fetusa.
Prosečne vrednosti postoje, ali prosek nije cilj koji svaka beba mora da dostigne.
Zdravo novorođenče može biti i manje i veće od proseka.
Lekara mnogo više zanima da li konkretna beba raste na odgovarajući način nego da li odgovara jednoj popularnoj tabeli.
Šta su percentili?
Kada lekar govori o percentilu, ne daje bebi ocenu.
Percentili omogućavaju poređenje određene mere sa referentnom populacijom fetusa iste gestacijske starosti.
Ako je neka mera, na primer, oko 50. percentila, to približno znači da se nalazi oko sredine referentne raspodele.
Ali ni 20. ni 80. percentil sami po sebi ne znače da nešto nije u redu.
Neke bebe su konstitucionalno manje, druge veće.
Lekar posmatra celu sliku i trend rasta, a ne jednu izolovanu brojku.
Zašto je obim stomaka toliko važan?
Među fetalnim merama posebno je značajan obim abdomena – AC.
On pruža važne informacije prilikom procene fetalnog rasta i učestvuje u izračunavanju procenjene težine.
Ako postoji sumnja da fetus ne raste očekivanim tempom, lekar neće zaključak donositi samo na osnovu jednog AC merenja.
Posmatraće prethodne nalaze, druge biometrijske parametre, količinu plodove vode i, kada postoji indikacija, protoke kroz određene krvne sudove i druge pokazatelje.
„Beba kasni dve nedelje“ ne mora da znači ono što zvuči
Ovo je izraz koji može veoma da uplaši roditelje.
Ako ultrazvučni aparat na osnovu neke mere proceni veličinu koja odgovara proseku za raniju gestacijsku nedelju, to ne znači automatski da je razvoj bebe bukvalno stao ili da je trudnoća dve nedelje mlađa.
Biometrijske procene imaju svoje granice.
Zato se termin trudnoće, naročito ako je pouzdano utvrđen u prvom trimestru, ne pomera jednostavno svaki put kada kasniji ultrazvuk pokaže veću ili manju bebu.
Kasnije ultrazvučno merenje prvenstveno služi praćenju rasta.
Ni procena težine pred porođaj nije vaga
Pred kraj trudnoće roditelji često čuju:
„Beba ima oko 3.400 grama.“
A onda se rodi sa 3.050 ili 3.750 grama.
To nije nužno posledica loše urađenog pregleda.
Ultrazvučna procena težine ima očekivanu marginu greške, a ona može biti posebno značajna kod veoma malih ili veoma velikih fetusa.
Zbog toga ginekolog ne donosi važne odluke samo na osnovu jedne procenjene težine.
Mama je dobila 15 kilograma – da li to znači da je i beba velika?
Ne.
Kilogrami koje trudnica dobije tokom trudnoće nisu isto što i težina bebe.
Povećanje telesne mase uključuje, između ostalog, samu bebu, posteljicu, plodovu vodu, povećanu matericu i dojke, veću količinu krvi i telesnih tečnosti i energetske rezerve majke.
Zato žena koja je dobila više kilograma ne mora imati veliku bebu, kao što ni manji porast telesne mase automatski ne znači malu bebu.
A veličina stomaka?
Isto važi i za izgled trudničkog stomaka.
Dve žene u 30. nedelji mogu izgledati potpuno različito, a obe nositi bebe koje se normalno razvijaju.
Na izgled stomaka utiču građa žene, visina, položaj materice i bebe, prethodne trudnoće, količina plodove vode i brojni drugi faktori.
Zato komentari poput:
„Stomak ti je premali za sedmi mesec“
ili
„Sigurno nosiš ogromnu bebu“
nemaju medicinsku vrednost.
Od nekoliko milimetara do približno pola metra
Možda najbolji način da se razume brzina fetalnog razvoja jeste pogledati početak i kraj.
U ranoj trudnoći lekar meri strukturu dugu svega nekoliko milimetara.
Na kraju trudnoće u materici se nalazi potpuno formirana beba koja će najčešće biti duga približno oko pola metra i teška nekoliko kilograma.
Ali između te dve tačke ne događa se samo povećanje dimenzija.
Menjaju se proporcije.
Razvijaju se organi.
Sazreva mozak.
Kosti očvršćavaju.
Mišići jačaju.
Stvara se masno tkivo.
Pluća se pripremaju za prvi udah.
I zato najvažniji podatak sa ultrazvuka nije odgovor na pitanje:
„Da li je moja beba velika kao avokado ili dinja?“
Mnogo važnije pitanje jeste:
„Da li moja beba raste i razvija se očekivanim tokom za ovu trudnoću?“
Na to pitanje ne odgovara aplikacija, tabela niti poređenje sa drugom trudnicom.
Odgovor daje lekar na osnovu praćenja konkretne trudnoće.
Napomena: Navedene veličine i periodi razvoja predstavljaju približne edukativne vrednosti. Ultrazvučne mere i procena fetalne težine imaju očekivanu marginu odstupanja i treba ih tumačiti u kontekstu konkretnog pregleda i trudnoće. Za procenu rasta i razvoja bebe merodavan je ginekolog koji prati trudnoću.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.