Od trenutka oplodnje do rođenja prolazi približno devet meseci, ali promene koje se tokom tog perioda događaju neverovatno su brze. Od jedne oplođene jajne ćelije postepeno nastaje embrion, zatim fetus sa formiranim organima, pokretima, čulima i sve većom sposobnošću za život izvan materice.
Razvoj nije ravnomeran. U prvim nedeljama odvijaju se neke od najvažnijih promena čitave trudnoće, iako trudnički stomak još nije vidljiv. Kasnije se fokus razvoja sve više pomera ka rastu, sazrevanju organa, razvoju mozga i pripremi bebe za rođenje.
Važno je znati i da se trudnoća medicinski računa od prvog dana poslednje menstruacije. Zato tokom prve približno dve nedelje „trudnoće“ do začeća zapravo još nije došlo.
3. i 4. nedelja: Početak novog života
Nakon ovulacije i oplodnje nastaje zigot – prva ćelija buduće bebe.
U njoj se već nalazi genetski materijal koji potiče od oba roditelja. Ćelija počinje ubrzano da se deli dok se istovremeno kreće kroz jajovod prema materici.
Nastaje struktura koja se naziva blastocista.
Kada stigne do materice, blastocista počinje da se usađuje u sluzokožu materice. Taj proces naziva se implantacija.
U ovom periodu počinje i razvoj struktura koje će kasnije imati ključnu ulogu u trudnoći, uključujući posteljicu.
Buduća beba je u ovoj fazi toliko mala da se njena veličina meri delovima milimetra.
5. nedelja: Počinje razvoj nervnog sistema
Peta nedelja trudnoće predstavlja veoma važan period embrionalnog razvoja.
Počinje intenzivan razvoj neuralne cevi, strukture iz koje će nastati mozak i kičmena moždina.
Istovremeno se razvijaju osnove budućeg srca i krvotoka.
Embrion još ni približno ne izgleda kao novorođenče, ali je već započet razvoj sistema koji će kasnije upravljati praktično svim funkcijama njegovog organizma.
Upravo zato su prve nedelje trudnoće posebno osetljiv period razvoja.
6. nedelja: Srce počinje da radi
Tokom približno šeste nedelje može se registrovati rana srčana aktivnost.
Srce je u ovoj fazi još veoma jednostavna struktura i nastavlja intenzivno da se razvija.
Istovremeno se pojavljuju mali pupoljci iz kojih će nastati ruke i noge.
Razvijaju se i strukture budućih očiju i ušiju, dok mozak prolazi kroz veoma brz razvoj.
Embrion je još dug svega nekoliko milimetara.
7. i 8. nedelja: Formiraju se obrisi tela
Glava je u ovom periodu izrazito velika u odnosu na ostatak tela, što je posledica intenzivnog razvoja mozga.
Ruke i noge postaju uočljivije, a počinju da se formiraju šake i stopala.
Razvijaju se oči, uši i delovi lica.
Istovremeno se nastavlja formiranje unutrašnjih organa.
Do kraja osme nedelje embrion već ima prepoznatljiviju osnovnu strukturu ljudskog tela, iako je i dalje veoma mali.
9. i 10. nedelja: Od embriona do fetusa
Oko ovog perioda završava se embrionalna faza i počinje fetalni period razvoja.
Većina glavnih organskih sistema sada ima postavljene osnovne strukture, ali pred njima su meseci rasta i sazrevanja.
Prsti na rukama i nogama postaju jasnije odvojeni.
Beba počinje da pravi sitne spontane pokrete, mada ih trudnica još ne može osetiti.
Lice postaje sve prepoznatljivije, a razvijaju se kapci i spoljašnje strukture ušiju.
11. i 12. nedelja: Sve više liči na malu bebu
Pred kraj prvog trimestra telo se ubrzano menja.
Glava je i dalje velika u odnosu na telo, ali se proporcije postepeno menjaju.
Beba može da pomera ruke i noge, otvara i zatvara šake i pravi druge male pokrete.
Bubrezi počinju da stvaraju urin, koji postaje deo plodove vode.
Razvijaju se i spoljašnje genitalije, mada pol bebe na ultrazvučnom pregledu u ovoj fazi ne mora uvek pouzdano da se utvrdi.
Završetkom prvog trimestra najranija i posebno intenzivna faza formiranja organa uglavnom je prošla, ali njihov razvoj i sazrevanje nastavljaju se tokom čitave trudnoće.
Od 13. do 16. nedelje: Počinje period intenzivnog rasta
U drugom trimestru rast postaje sve izraženiji.
Kosti postepeno postaju čvršće, mišići se razvijaju, a pokreti postaju koordinisaniji.
Beba pomera ruke i noge, okreće se i menja položaj.
Na licu su sve izraženije karakteristike koje će imati pri rođenju.
Oči i uši približavaju se svojim konačnim položajima.
Kod nekih trudnica prvi pokreti mogu se osetiti već tokom narednih nedelja, naročito ako nije u pitanju prva trudnoća.
Od 17. do 20. nedelje: Mama počinje da oseća bebu
Za mnoge trudnice ovo je jedan od najuzbudljivijih perioda trudnoće.
Pokreti koji su do tada bili prisutni, ali suviše slabi da bi se osetili, postaju dovoljno snažni da ih majka registruje.
Prvi osećaj može ličiti na treperenje, mehuriće ili veoma blage dodire iz unutrašnjosti stomaka.
Vremenom postaje jasno da je reč o pokretima bebe.
Na koži se pojavljuje zaštitni masni sloj poznat kao vernix caseosa, dok telo može biti prekriveno finim dlačicama – lanugom.
Oko sredine trudnoće detaljan ultrazvučni pregled omogućava lekaru da procenjuje anatomiju i razvoj brojnih organa i struktura bebe.
Od 21. do 24. nedelje: Razvijaju se čula i pluća
Beba postaje sve aktivnija.
Razvija se sluh i postepeno raste sposobnost reagovanja na zvukove.
Majčin glas, otkucaji njenog srca i zvukovi iz organizma predstavljaju deo zvučnog okruženja u kojem se fetus razvija.
Pluća nastavljaju razvoj, ali još nisu dovoljno zrela za samostalan život bez intenzivne medicinske pomoći.
U njima počinje razvoj procesa povezanih sa stvaranjem surfaktanta – materije koja je kasnije veoma važna jer pomaže da plućni mehurići nakon rođenja ostanu otvoreni.
Granica mogućeg preživljavanja veoma prevremeno rođenih beba nalazi se približno u ovom periodu, ali ishod zavisi od gestacijske starosti, telesne mase, zdravstvenog stanja i mogućnosti neonatalne intenzivne nege.
Od 25. do 28. nedelje: Mozak ubrzano sazreva
Mozak ulazi u period izuzetno intenzivnog razvoja.
Nervni sistem postaje sposobniji da kontroliše različite telesne funkcije.
Beba reaguje na zvuke, pokrete i promene u svom okruženju.
Kapci mogu da se otvaraju, a razvijaju se obrasci budnosti i spavanja.
Pluća i dalje sazrevaju.
Kako trudnoća napreduje, kod prevremeno rođene bebe značajno rastu šanse za preživljavanje, ali i dalje postoji ozbiljan rizik od komplikacija.
Od 29. do 32. nedelje: Beba ubrzano dobija na težini
U trećem trimestru jedan od glavnih zadataka postaje – rast.
Beba akumulira potkožno masno tkivo, zbog čega koža postaje manje naborana, a telo sve više dobija izgled novorođenčeta.
Mozak i pluća nastavljaju da sazrevaju.
Pokreti mogu postati snažniji i veoma jasno prepoznatljivi.
Kako prostora u materici ima sve manje, priroda pokreta se menja. Trudnica može češće osećati istezanje, guranje i okretanje nego velike promene položaja.
Od 33. do 36. nedelje: Završne pripreme
Beba nastavlja intenzivno da dobija na težini.
Pluća sazrevaju, nervni sistem nastavlja razvoj, a telo skladišti masne naslage koje će pomoći u održavanju telesne temperature nakon rođenja.
Kod većine trudnoća beba će se postepeno postaviti glavom prema dole, mada se položaj može razlikovati.
Pokreti ostaju veoma važan pokazatelj dobrobiti bebe.
Manjak prostora ne znači da bi beba trebalo da prestane da se kreće. Promene u uobičajenom obrascu pokreta treba shvatiti ozbiljno i konsultovati zdravstvenog radnika.
Od 37. nedelje: Beba je blizu susreta sa spoljnim svetom
Od 37. nedelje trudnoća ulazi u period kada je beba veoma blizu potpune spremnosti za život izvan materice, ali razvoj se nastavlja sve do porođaja.
Mozak i pluća i dalje sazrevaju.
Beba nastavlja da dobija na težini i skladišti masno tkivo.
Organizam se priprema za ogromnu promenu koja će nastupiti pri rođenju – prelazak sa dobijanja kiseonika preko posteljice na samostalno disanje plućima, promene u krvotoku, regulisanje telesne temperature i početak hranjenja.
I zato nekoliko poslednjih nedelja trudnoće nije „samo čekanje“.
Razvoj se nastavlja do samog rođenja.
Svaka beba raste svojim tempom
Podaci o veličini, težini i razvoju po nedeljama predstavljaju prosečne vrednosti i smernice.
Dve potpuno zdrave bebe u istoj nedelji trudnoće ne moraju imati identične mere.
Lekari zato rast fetusa ne procenjuju na osnovu jedne brojke, već posmatraju više parametara i njihov razvoj tokom vremena.
Ultrazvučni pregledi, praćenje trudnoće i procena ginekologa daju mnogo pouzdaniju sliku razvoja konkretne bebe nego poređenje sa jednom prosečnom vrednošću iz tabele ili aplikacije.
A put od mikroskopske ćelije do novorođenčeta ostaje jedan od najsloženijih bioloških procesa u ljudskom organizmu.
Napomena: Tekstovi o razvoju fetusa služe informisanju i ne mogu zameniti individualni savet, pregled ili procenu ginekologa. Tok i razvoj svake trudnoće mogu se razlikovati.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.