Kada beba počinje da čuje, vidi, oseća i reaguje u stomaku?

Za roditelje je jedan od najuzbudljivijih trenutaka trudnoće kada shvate da beba u materici nije samo organizam koji raste. Ona se pomera, reaguje na dodir, postepeno počinje da registruje zvukove, razvija čula i ulazi u periode aktivnosti i odmora.

Ali kada sve to zapravo počinje?

Razvoj čula nije događaj koji se desi u jednoj nedelji. Oči, uši, koža, nervni putevi i mozak počinju da se formiraju veoma rano, ali sposobnost da fetus registruje i obradi određeni nadražaj pojavljuje se mnogo kasnije i nastavlja da sazreva sve do rođenja – a zatim i nakon njega.

Zato treba razlikovati tri stvari: kada se neki organ formira, kada počinje da funkcioniše i kada mozak postaje sposoban da obrađuje informacije koje preko njega dobija.

Dodir je među prvim čulima koja počinju da se razvijaju

Razvoj sistema za dodir počinje veoma rano.

Receptori i nervni putevi povezani sa dodirom postepeno se razvijaju prvo u pojedinim delovima tela, a zatim se njihova zastupljenost širi.

Već tokom prvog trimestra fetus može da pravi spontane pokrete, ali to ne znači da su oni u početku svesna reakcija na spoljašnji svet. Nervni sistem je još u veoma ranoj fazi razvoja.

Kako nedelje prolaze, reakcije na mehaničke nadražaje postaju izraženije.

Fetus dodiruje sopstveno lice, približava ruke ustima, hvata pupčanu vrpcu, dodiruje zid materice i menja položaj.

To je deo normalnog razvoja motorike i nervnog sistema.

Da li beba oseća kada mama dodiruje stomak?

Kasnije u trudnoći moguće je primetiti da se beba pokrene nakon dodirivanja ili blagog pritiska na stomak.

Ipak, to ne treba tumačiti kao da fetus oseća majčinu ruku na isti način kao osoba koju neko dodirne direktno po koži.

Između ruke i bebe nalaze se trbušni zid, materica i plodova voda.

Promena pritiska i pokreta može se preneti do unutrašnjosti materice, a fetus može na nju reagovati promenom položaja ili pokretom.

Ponekad će se beba približiti mestu dodira, ponekad udaljiti, a ponekad neće reagovati uopšte.

Sve to može biti normalno.

Kada beba počinje da čuje?

Slušni sistem počinje da se razvija mnogo pre nego što fetus zaista može funkcionalno da čuje.

Strukture unutrašnjeg uha formiraju se tokom ranog razvoja, a tokom drugog trimestra slušni sistem postaje sve funkcionalniji.

Otprilike oko sredine trudnoće fetus počinje da registruje zvučne nadražaje, dok tokom narednih nedelja reakcije na zvuk postaju jasnije.

Ali materica nije tiho mesto.

Naprotiv.

Bebu ne okružuje tišina.

Prvi zvuci koje beba sluša dolaze od majke

Fetus je okružen zvucima majčinog organizma.

Čuje ili registruje ritmične i druge zvuke povezane sa:

otkucajima srca, protokom krvi, disanjem, varenjem i pokretima majčinog tela.

A među najvažnijim zvucima nalazi se majčin glas.

Glas do fetusa ne dolazi samo spolja. Vibracije se prenose i kroz majčino telo, zbog čega majčin glas ima posebno mesto u prenatalnom zvučnom okruženju.

Kako slušni sistem sazreva, fetus može da reaguje na određene zvuke promenom pokreta ili srčanog ritma.

Može li beba da čuje tatu?

Da, u kasnijim fazama trudnoće zvuci iz spoljašnje sredine mogu dopreti do fetusa.

Međutim, ne stižu u obliku u kojem ih čujemo mi.

Trbušni zid, materica i plodova voda menjaju karakter zvuka. Više frekvencije se naročito prigušuju.

Dublji glasovi mogu relativno dobro da se prenose.

Zato partner može da razgovara sa bebom.

Nema potrebe približavati se stomaku i govoriti veoma glasno. Normalan razgovor u blizini trudnice sasvim je dovoljan.

Da li beba prepoznaje glas roditelja?

Ovo je jedan od najzanimljivijih delova prenatalnog razvoja.

Istraživanja ukazuju da fetus tokom kasnije trudnoće može da uči određene karakteristike zvukova kojima je redovno izložen.

Nakon rođenja novorođenčad pokazuju posebne reakcije na majčin glas, a postoje dokazi da prenatalno iskustvo doprinosi toj prepoznatljivosti.

To ne znači da fetus „razume razgovor“.

Ali njegov nervni sistem može da registruje obrasce, ritam i karakteristike govora.

Drugim rečima, učenje počinje pre rođenja u vrlo osnovnom neurobiološkom smislu.

A muzika?

I muzika može dopreti do fetusa.

Nema dokaza da će puštanje Mocarta učiniti dete inteligentnijim niti da određena muzika tokom trudnoće „razvija mozak“ na način koji se ponekad predstavlja u popularnoj kulturi.

Ali fetus može da registruje zvučne obrasce i reaguje na muziku.

Ako trudnici muzika prija i opušta je, nema potrebe praviti od toga poseban prenatalni trening.

Takođe nije potrebno stavljati slušalice ili zvučnike direktno na stomak niti izlagati fetus veoma glasnoj muzici.

Kada beba počinje da vidi?

Vid je drugačija priča.

Oči počinju da se razvijaju veoma rano, ali funkcionalni vid zahteva mnogo više od samog formiranja oka.

Potrebni su mrežnjača, očni nervi, odgovarajuće veze sa mozgom i sazrevanje delova mozga koji obrađuju vizuelne informacije.

Kapci su tokom jednog dela trudnoće zatvoreni, a kasnije se ponovo otvaraju.

Tokom trećeg trimestra fetus postaje sposoban da reaguje na promene svetlosti.

Da li je u materici potpuni mrak?

Ne nužno.

Materica je veoma tamno okruženje, ali jaka spoljašnja svetlost može delimično proći kroz tkiva majčinog tela.

U kasnijoj trudnoći fetus može reagovati na intenzivniji svetlosni nadražaj promenom pokreta ili drugim reakcijama.

To ipak nije isto što i gledanje sveta.

Fetus ne posmatra unutrašnjost materice kao što novorođenče gleda prostor oko sebe.

Njegov vizuelni sistem tek sazreva.

Čak je i vid novorođenčeta nakon rođenja daleko od potpuno razvijenog vida odrasle osobe.

Ne treba svetleti lampom u stomak da bi se „razvijao vid“

Na internetu se mogu pronaći različiti saveti o stimulaciji bebe svetlom.

Za tim nema potrebe.

Normalno okruženje trudnoće pruža fetusu ono što mu je potrebno za razvoj.

Razvoj čula nije takmičenje koje treba ubrzavati dodatnim nadražajima.

Beba razvija i čulo ukusa

Još jedna zanimljiva stvar događa se sa ukusom.

Fetus guta plodovu vodu, a njen sastav može da se menja u zavisnosti od različitih faktora, uključujući i određene komponente majčine ishrane.

Receptori povezani sa ukusom razvijaju se tokom trudnoće.

Istraživanja pokazuju da fetus može različito reagovati na određene ukuse i mirise koji preko plodove vode postaju deo njegovog prenatalnog okruženja.

To je jedan od prvih kontakata bebe sa hemijskim karakteristikama hrane koju će upoznavati nakon rođenja.

Da li beba može da namiriše nešto dok je u stomaku?

Klasično mirisanje kakvo poznajemo povezujemo sa vazduhom koji prolazi kroz nos.

Fetus, naravno, ne diše vazduh u materici.

Ipak, hemijski sistem povezan sa mirisom razvija se prenatalno, a molekuli iz majčine ishrane mogu dospeti u plodovu vodu.

Fetus je tako izložen hemijskim informacijama koje će nakon rođenja učestvovati u formiranju ranih preferencija.

Čulo mirisa postaje posebno važno odmah nakon rođenja, između ostalog i u prepoznavanju majke i pronalaženju dojke.

Kada mama prvi put oseća bebu?

Beba se kreće mnogo pre nego što majka može da oseti njene pokrete.

Prvi jasno prepoznatljivi pokreti najčešće se osećaju približno između 16. i 24. nedelje, pri čemu postoji velika individualna razlika.

U prvoj trudnoći trudnica ih često prepozna nešto kasnije.

U početku mogu izgledati kao:

treperenje, mehurići, blago golicanje ili osećaj da se nešto pomera u stomaku.

Kasnije nema dileme.

Pokreti postaju snažniji, a mogu se osetiti udarci, okretanje, istezanje i guranje.

Zašto se nekad čini da beba „poludi“ čim mama legne?

Mnoge trudnice primećuju da beba postaje aktivnija upravo kada one pokušavaju da se odmore.

Za to može postojati nekoliko razloga.

Dok se majka tokom dana kreće, njeni pokreti mogu imati umirujući efekat, dok se nakon zaustavljanja pokreti bebe lakše primećuju.

Trudnica takođe ima mnogo više prilike da obrati pažnju na fetus kada miruje nego dok hoda, radi ili razgovara.

Bebe imaju i sopstvene periode aktivnosti i odmora koji se ne moraju poklapati sa majčinim.

Da li beba spava u stomaku?

Da.

Fetus prolazi kroz periode aktivnosti i mirovanja, a kako nervni sistem sazreva razvijaju se sve organizovaniji obrasci ponašanja koji podsećaju na cikluse spavanja.

U kasnijoj trudnoći mogu se razlikovati različita fetalna stanja, uključujući periode sa karakterističnim pokretima očiju.

To ne znači da fetus ima isti san kao odrasla osoba, ali pokazuje koliko je nervni sistem pre rođenja već kompleksan.

Da li beba sanja?

Ovo ne možemo pouzdano znati.

Postojanje faza sa brzim pokretima očiju ne dokazuje da fetus ima snove sa sadržajem kakve doživljavaju odrasli.

Za takvu tvrdnju trenutno nemamo način da dobijemo direktan dokaz.

Zato je zanimljivo razmišljati o tome, ali nije naučno opravdano tvrditi da znamo šta ili da li beba „sanja“.

Da li beba oseća majčine emocije?

Ovo pitanje često dovodi do nepotrebnog osećaja krivice kod trudnica.

Beba ne „čita“ majčine misli niti tugu, nervozu ili radost doživljava na isti način kao ona.

Ali trudnoća predstavlja biološki povezan sistem.

Promene u majčinom organizmu povezane sa stresom, hormonima, cirkulacijom i drugim fiziološkim procesima mogu uticati na fetalno okruženje.

To ne znači da će jedan stresan dan, svađa, plakanje ili period zabrinutosti „naškoditi bebi“.

Povremeni stres je normalan deo života.

Dugotrajan i izrazito intenzivan stres predstavlja drugačije pitanje i o njemu vredi razgovarati sa lekarom, naročito ako značajno utiče na san, ishranu i svakodnevno funkcionisanje trudnice.

A najteže pitanje: Kada fetus počinje da oseća bol?

Ovo je tema kod koje je posebno važno razlikovati refleksnu reakciju od svesnog iskustva bola.

Fetus može reagovati na nadražaj pre nego što nervni sistem bude dovoljno razvijen za iskustvo koje bismo nazvali bolom.

Za bol nije dovoljan samo receptor u koži. Potrebna je razvijena nervna mreža koja prenosi i obrađuje informacije, uključujući odgovarajuće moždane strukture.

Zbog toga se jednostavan pokret fetusa nakon stimulusa ne može automatski tumačiti kao dokaz svesnog osećaja bola.

Procena trenutka kada postaje moguće iskustvo bola predmet je stručnih rasprava i zavisi i od toga kako se bol neurološki definiše. Zato ovu temu ne treba svoditi na jednu dramatičnu nedelju trudnoće bez objašnjenja.

Beba reaguje, ali to ne znači da razmišlja kao novorođenče

Kada trudnica oseti udarac nakon što je dodirnula stomak ili primeti da se beba pokrenula tokom glasne muzike, prirodno je tome pripisati nameru:

„Čula me je.“

„Odgovorila mi je.“

„Ne sviđa joj se ovo.“

To može biti lep način na koji roditelji emocionalno doživljavaju trudnoću.

Biološki, međutim, moramo biti precizniji.

Fetalna reakcija može biti posledica refleksa, promene pritiska, zvučnog stimulusa ili aktivnosti nervnog sistema. Kako mozak sazreva, obrada informacija postaje sve složenija.

Ali ne možemo svako ponašanje fetusa tumačiti kao svesnu odluku.

Ipak, odnos roditelja i bebe može početi pre rođenja

Nije potrebno kupovati posebne uređaje, puštati „muziku za razvoj inteligencije“ niti svakodnevno sprovoditi programe prenatalne stimulacije.

Roditelji mogu jednostavno da razgovaraju sa bebom.

Mama može da joj govori.

Partner može da joj čita.

Možete da pustite muziku koja vam prija.

Možete da dodirnete stomak kada osetite pokret.

Ne zato što ćete tako napraviti inteligentniju bebu, već zato što trudnoća nije samo fizički razvoj deteta.

To je i period tokom kojeg roditelji počinju da stvaraju odnos sa osobom koju još nisu upoznali.

A dok oni čekaju prvi susret, unutar materice se događa nešto izuzetno složeno: mozak koji je nekoliko meseci ranije tek počeo da se formira postepeno postaje sposoban da prima prve informacije iz sveta koji će beba uskoro upoznati.

Napomena: Informacije o prenatalnom razvoju predstavljaju opšte edukativne informacije. Razvoj fetusa i tok trudnoće razlikuju se od trudnoće do trudnoće. Za pitanja o pokretima bebe, razvoju ili drugim promenama tokom trudnoće potrebno je konsultovati ginekologa.